| Popis: |
Biodiversity is not only a renewable resource for various human needs, but an invaluable ecosystem service without which it is difficult to imagine the functioning of the biosphere and the human population. Biodiversity is also a remarkable bio-indicator of changes in the environment. There is no better way to determine the state of an ecosystem than the composition of biodiversity. The composition of biodiversity cannot show the current state of the environment, but the cumulative effects that have led to its disturbance and/or changes. In this way, changes in the structure of biodiversity provide reliable estimates of the actual and predictable state of the environment in the future. In this context, we will consider the state of biodiversity along the right bank of large sections of the Danube watercourse which include two hydro-accumulations (reservoirs). The identical changes are on the Romanian side of the reservoirs. Already today, 45 years since accumulations were formed, their littoral zones in length of over 250 km of the river course are characterized by the distribution of macrophytes similar to the shallow lakes and/or marsh ecosystems. These changes of biodiversity, as valuable bio-indicators of the ecosystem stage in accumulations, will be discussed in regard to negative and positive HIPPO effects on biodiversity. Биодиверзитет не представља само обновљиви извор за различите људске потребе, већ и драгоцену услугу екосистема без које је тешко замислити функционисање биосфере и људске популације. Биодиверзитет је такође изузетан биоиндикатор промена у животној средини. Нема бољег начина да се утврди стање екосистема од анализе састава биодиверзитета. Састав биодиверзитета не може показати тренутно стање средине, већ кумулативне ефекте који су довели до њеног нарушавања и/или промена. На тај начин, промене у структури биодиверзитета дају поуздане оцене стварног и предвиђеног стања животне средине у будућности. У том смислу, размотрићемо стање биодиверзитета уз десну обалу великих делова водотока Дунава, који садрже дуж две хидроакумулације (резервоара). Идентичне промене постоје на румунској страни резервоара. Већ данас, 45 година након формирања акумулација, њихове приобалне зоне у дужини од преко 250 km речног тока карактерише распрострањеност макрофита, слично плитким језерима и/или мочварним екосистемима, али и убрзано ширење алохтоних, често инвазивних врста. Биће речи о тим променама биодиверзитета, као вредним биоиндикаторима фазе стања екосистема у акумулацијама, с обзиром на негативне и позитивне HIPPO утицаје на биодиверзитет. 8. Конференција академија подунавске регије |
