| Popis: |
Even more than intelligence, creativity is considered as a quintessentially human capacity. The same conclusion is fully applicable to the artistic creation in music sector. However, rapid technological development is constantly challenging not only the creative process as such, but also the legal instruments intended to protect the results of intellectual and artistic work. The first part of this article examines the provisions of the new EU Directive 2019/790 dedicated to online content-sharing service providers and fair remuneration of authors/performers, while its second part maps the main challenges the development of artificial intelligence imposes to the protection of rights in musical works. Креативност се, чак и у већој мери него што је то случај са интелигенцијом, сматра суштински људском способношћу. Исти закључак је у потпуности примењив и на уметничко стваралаштво у области музике. Међутим, брз технолошки развој стално доводи у питање не само природу креативног процеса, већ и правне инструменте чији је циљ заштита резултата интелектуалног и уметничког стваралаштва. Први део чланка анализира одредбе нове Директиве ЕУ 2019/790, посвећене пружаоцима услуга дељења садржаја online и праведне накнаде за ауторе и извођаче, док се његов други део бави мапирањем главних изазова које развој вештачке интелигенције поставља пред правну заштиту стваралаштва у области музике. Креативност се, чак и у већој мери него што је то случај са интелигенцијом, сматра суштински људском способношћу. Исти закључак је у потпуности примењив и на уметничко стваралаштво у области музике. Међутим, брз технолошки развој стално доводи у питање не само природу креативног процеса, већ и правне инструменте чији је циљ заштита резултата интелектуалног и уметничког стваралаштва. Док је у Европској унији (ЕУ) недавно усвојен нови правни оквир (Директива 2019/790) примењив на ауторе и друге носиоце права над музичким делима у контексту дигитализације, брза еволуција вештачке интелигенције (ВИ) још увек није праћена одговарајућим нормативним решењима у области права интелектуалне својине. Користећи углавном метод анализе садржаја и компаративни правни метод, први део овог чланка је посвећен анализи одредаба нове Директиве ЕУ које се тичу пружалаца услуга дељења садржаја online и праведне накнаде за ауторе и извођаче, док се његов други део бави мапирањем главних изазова које ВИ поставља пред правну заштиту стваралаштва у области музике. Закључци до којих је аутор дошао могу се груписати у три целине. Прво, нова правна решења која се односе на услуге дељења садржаја online успостављају нека корисна општа правила, али дозвољавају и велики број изузетака, док још увек остаје непознато како ће државе чланице ЕУ пренети одредбе члана 17 Директиве 2019/790 у своје унутрашње правне поретке. Друго, правила која се тичу праведне накнаде за ауторе и извођаче превасходно почивају на обавези транспарентности и механизму за прилагођавање уговора, али оба та принципа кључно зависе од доследне примене обавезе носиоца права да пружа информације о коришћењу музичког дела. Коначно, музичка дела које је створила ВИ не треба да уживају исти ауторско-правни статус као изворно људске творевине, док би један од водећих принципа за будућа правна решења у тој области требало да буде правило да сврха ауторско-правне заштите не сме да буде злоупотребљена давањем музичким делима које ствара ВИ таквог статуса којим би се подривала заштита изворно људских творевина. |
