Geographical aspects of natural disasters in Šumadija

Přispěvatelé: Гавриловић, Љиљана
Jazyk: srbština
Rok vydání: 2015
Předmět:
Popis: Основни циљ истраживања у оквиру ове дисертације био је постављање научно релевантних, теоријско исправних и применљивих основа за утврђивање веза између појединих физичкогеографских фактора, антропогеног утицаја и природних непогода на територији Шумадије. Задаци истраживања су се, пре свега, односили на детерминисање најрелевантнијих физичкогеографских фактора који утичу на појаву природних непогода у Шумадији, утврђивање степена антропогеног утицаја, као и на испитивање узрочно-последичних веза између појединих природних непогода. Посебан део истраживања био је усмерен на процену вероватноће појављивања одређених природних непогода као и на њихову просторну дистрибуцију у Шумадији. С обзиром на комплексност и обим предмета истраживања, у раду је постојала потреба за применом одговарајућих основних, опште научних и посебних метода погодних за постављање полазних хипотеза, доказивање ставова и проверавање и доношење научних закључака. Такође, у овом раду се тежило и својеврсном доприносу методологији при чему су у фокусу били објективност, прецизност и практична примењивост добијених резултата. Научни значај и допринос истраживања огледао се у истицању географског аспекта проучавања природних непогода, како би се пронашли критеријуми за идентификовање природних непогода и у другим географским областима, али и у пројекцијама будућих екстремних дешавања. Допринос овог истраживања дат је систематизацијом, објашњењима и новим подацима о одређеним физичкогеографским својствима и природним непогодама на територији Шумадије. Географски аспект анализе настанка природних непогода у Шумадији подразумевао је разматрање физичкогеографског и антропогеног аспекта. Као резултат овог истраживања идентификовани су физичкогеографски фактори који су директно у функцији настанка природних непогода у Шумадији. То су: неотектонски покрети, геолошка грађа, рељеф (хипсометрија и нагиби терена), циркулација атмосфере, интензивне падавине и ерозија. С обзиром на перманентан пораст утицаја антропогеног фактора на елементе природне средине, многа научна и стручна истраживања природних непогода имају за циљ да утврде у којој су мери ове појаве у вези са антропогеним утицајима, а у којој су последица физичкогеографских фактора и њихових промена. Овим истраживањем утвђено је да на територији Шумадије у одређеној мери постоји антропогени утицај на промену услова у природној средини и генезу појединих природних непогода. Антропогени утицај испољава се како директно, тако и индиректно. Директни утицај огледа се у урбанизацији, односно изградњи насеља и инфраструктуре у клизним појасевима, чиме су се на многобројним локацијама активирала клизишта. Такође, резултати анализе климатских елемената за територију Шумадије у периоду 1961-2010. година указали су да је процес урбанизације утицао на топоклиму Београда, односно на настанак урбаног острва топлоте. Индиректно, антропогени утицај огледа се у изменама биогеографских својстава Шумадије, чиме је иницирана ерозија на око 74,5% од укупне површине истраживане територије. Ерозија је један од фактора настанка бујичних поплава и клизишта. Антропогеним активностима у сливовима река утицало се и на промене водних режима шумадијских водотока, што може утицати на настанак и размере поплаве. Један од примера је слив Колубаре. Међутим, важно је напоменути да физичкогеографски фактори имају већи утицај на настанак природних непогода у Шумадији у односу на антропогене активности. Према резултатима анализе, у Шумадији су са аспекта учесталости и потенцијалних последица најзначајније хидролошке непогоде (поплаве), а затим геофизичке непогоде (земљотреси и клизишта), климатске и метеоролошке непогоде (екстремне температуре ваздуха, снежне мећаве и олујно-градоносне непогоде). Индикативне плавне зоне налазе се у алувијалним равнима свих ободних река и свих већих шумадијских река. Статистичким анализама утврђено је да су од друге половине XX века до 2014. године највеће и најразорније поплаве у Шумадији забележене 1965, 1999. и 2014. године. Као тзв. историјска поплава може се означити поплава на Западној Морави 1965. године, када је код Јасике забележен протицај од 1 870 m3/s (повратни период 421 година). Стогодишње воде забележене су на појединим токовима током поплава 1965. и 2014. године. Иако нису чести, земљотреси су најразорнија природна непогода у Шумадији. Према степену потенцијалне сеизмичности, најугроженија је Великоморавска котлина, као и зоне у долини Груже и Лепенице, где се за повратни период од 95 година (са вероватноћом превазилажења 10% у 10 година) може очекивати земљотрес јачине до осам степени по EMS-98 скали. Појава клизишта на овој територији углавном је везана за терене изграђене од неогених седимената и за висински појас 200-300 m н.в. Међу климатским и метеоролошким непогодама у Шумадији се издвајају екстремне температуре ваздуха и олујно-градоносне непогоде. Екстремно високе температуре ваздуха израженије су у односу на екстремно ниске. Тако је апсолутно максимална температура ваздуха у Србији забележена у Смедеревској Паланци и износила је 44,9°C (24.07.2007.). Снажни удари ветра у Шумадији најчешћи су у кошавском подручју Подунавља у зимском периоду године. Током летњег периода олујни ветрови су везани за настанак природних непогода и ретко су изнад 17,2 m/s. Ова територија припада умерено сушном и умерено влажном региону, па је у односу на друге делове Србије мање угрожена од суше. Такође и угроженост од шумских пожара је мања у односу на друге делове Србије. На крају, као синтеза целокупног истраживања, урађен је географски информациони систем (ГИС), који је омогућио да се систематизују подаци о природним непогодама у Шумадији. Такође, са географског аспекта, утврђен је степен угрожености територије од природних непогода у циљу раног упозоравања и дефинисања смерница за ублажавање њихових последица. The main purpose of the research presented in this thesis is to establish scientifically relevant, theoretically correct and applicable bases for the evaluation of connection between physical geographic factors, anthropogenic impact and natural disasters on the Šumadija territory. The tasks of the study are primarily related to identifying the most relevant physical geographic factors that influence the natural disasters occurrence in Šumadija area, determining the degree of anthropogenic influence, as well as the researching of causal connections between natural disasters. A special part of the research was aimed at assessment of the occurrence probabilities for certain natural disasters as well as their spatial distribution in Šumadija area. Having in mind the complexity and the scope of the subject of research, it was necessary to apply appropriate basic, general scientific and special methods in order to define the initial hypotheses, prove the postulates, test and make scientific conclusions. Also, this thesis seeks to contribute to the methodology, while laying focus on objectivity, accuracy and practical applicability of the results. The scientific importance and contribution of this thesis was in the emphasis of the natural disasters study from the geographical aspects, in order to determine criteria for the natural disasters identification on other geographical areas, as well as in projections of future extreme occurrence. The contribution of this research consists of systematization, explanations and new data about specific physical geographic features and natural disasters on the Šumadija territory. The geographical aspect of the analysis of the natural disasters occurrence in Šumadija area included consideration of the physical geographic and anthropogenic aspects. As a result of this research physical geographic factors were identified, which are directly involved in the natural disasters occurrence on Šumadija area. These are: neotectonic movements, geological structure, relief (hypsometry and terrain slope), the atmosphere circulation, intense precipitation and erosion. Having in mind the permanent increase of the anthropogenic factors influence on the elements of the natural environment, many scientific and professional natural disasters researches aim to determine the degree of connections between these occurrences and anthropogenic impacts, as well as the relations between natural disasters and physical geographic factors and their changes. As a result of this research it was concluded that, to the certain extent, there is anthropogenic influence on changing conditions in the natural environment and the genesis of certain natural disasters in Šumadija. Anthropogenic influence is manifested both directly and indirectly. Direct impact is reflected in the urbanization and construction of settlements and infrastructure in the landslide belts, which cause landslides activations in many locations. Also, the results of the climate elements analysis for the Šumadija territory in 1961-2010 period has shown that the urbanization process influenced Belgrade local climate and the genesis of urban heat island. Indirectly, the anthropogenic influence is reflected in changes of the biogeographic features in Šumadija, which initiated erosion at about 74,5% of the total researched territory. Erosion is one of the factors of torrential floods and landslides genesis. Water regimes changes in Šumadija rivers, were affected by anthropogenic activities in the river basins which could influence flood occurrence and scale. One of the examples is the Kolubara river basin. However, it is important to note that physical geographic factors have a greater impact than anthropogenic activities on the natural disasters occurrences in Šumadija. According to the analysis results, the most significant disasters in Šumadija area, by frequency and potential consequences, are hydrological disasters (floods), and after these, geophysical disasters (earthquakes and landslides), climate and meteorological disasters (extreme air temperatures, snowstorms, storms and hail). Indicative flood zones are located in the alluvial plains of border rivers and all other greater rivers in Šumadija area. According to the statistical analysis, it was concluded that in the period from the second half of the twentieth century to 2014, the biggest and most destructive floods in Šumadija were recorded in 1965, 1999 and 2014. So called historical flood, was the one on Zapadna Morava river basin in 1965, when discharge of 1 870 m3 /s (return period of 421 years) was recorded by Jasika hydrological station. The high level water with return period of 100 years was recorded on several rivers in Šumadija during floods in 1965 and 2014. Although they are not common, earthquakes are the most devastating natural disasters in Šumadija area. According to the potential seismicity degree, the most vulnerable is Velika Morava river basin and zones in the valley of Gruža and Lepenica, where an earthquake up to eight degrees by EMS-98 scale for the return period of 95 years (with overcoming probability of 10% in 10 years) could be expected. Landslides in this area are mainly related to the terrain of Neogene sediments and to 200-300 m altitude. Among climate and meteorological disasters in Šumadija the most significant are extreme air temperatures, storms and hail. It is important to note that the extremely high air temperatures are more frequent than extremely low air temperatures. As an example, absolute maximum air temperature of 44,9°C was recorded in Smederevska Palanka on 24.07.2007. Strong gusts in Šumadija area are most common in the Danube region, where košava occurs mainly in the winter period. During the summer period stormy winds are related to the natural disasters occurrence and rarely reach speed above 17.2 m/s. This territory belongs to moderately arid and moderately humid region, and it is less affected by drought in comparison to other parts of Serbia. Also, the vulnerability of forest fires is lower than in other parts of Serbia. Finally, as an overall synthesis of this research, a geographic informational system (GIS) is created, which made it possible to systematize information of natural disasters in Šumadija area. Also, from the geographical aspect, the degree of vulnerability from natural disasters on this territory, with the goal of early warning possibilities and guidelines definition for mitigating the consequences.
Databáze: OpenAIRE
Externí odkaz: