| Popis: |
Као једна од најважнијих установа културе на југу Србије, Народни музеј у Лесковцу је од првих пројеката израде 3Д архитектонских реституција појединих целина Царичиног града пружао поуздану логистику и подршку свим подухватима из те категорије, нарочито у време спровођења преломног пројекта Architectura Justinianica 2006–2007. године, када су резултати промовисани кроз истоимену изложбу и каснију публикацију (Ivstiniana Prima – Caričin Grad), као и научним радовима у гласилу музеја Лесковачком зборнику. Након готово две деценије праћења и промовисања пројеката 3Д реконструкције и дигитализације Царичиног града у мултимедији, Лесковачки зборник је дао простора за приказ пресека у достигнутом обиму и даљем управљању значајним корпусом израђене 3Д дигиталне документације. Тиме угледно гласило Народног музеја даје неспорни допринос отварању и развијању дискусије у ученој јавности о питањима која су последњих година веома актуелизована у свету а тичу се судбине оствареног огромног 3Д фонда у области споменичког наслеђа. Одмакла употреба софтвера за мултимедију у бављењу споменичким наслеђем неспорно је донела и велики напредак у средствима и начинима на који се разматране споменичке целине данас анализирају и представљају научној и широј јавности. У том процесу, неизбежно је у први план код публике доспела атрактивност нових технологија и дигиталних алата којима се, у мањој или већој мери, постиже велика уверљивост представа споменика свих категорија и епоха. Међутим, озбиљан студијски приступ изради реституције или архитектонских реконструкција појавности грађевине подразумева и даље захтеван и мукотрпан процес широког спектра анализа евидентираних остатака споменика, његовог археолошког тумачења и смештања у исправан историјски оквир и, надасве, озбиљне архитектонске и грађевинске студије конструктивног склопа који, сам по себи, у највећој мери утиче на коначан исход студије. 3Д софтвери мултимедије дају свој допринос пре свега у омогућавању правилног просторног схватања концепта грађевине или агломерације више здања, а онда и сталних испитивања предложених решења у три димензије, како би се избегле недоследности које се често јављају у ауторским анализама архитектонских склопова у две димензије. У последњих двадесетак година фонд 3Д документације о историјским споменицима је нарастао до те мере да су се у последњим годинама актуелизовале расправе о начинима архивирања и дуготрајног руковања тим материјалом. Несразмера уложеног труда и финансија у израду комплексне и озбиљне научне архитектонске студије споменика огледа се у једнократности таквих пројеката, који су покретани махом ради илустровања изложби и других научних смотри, чиме је искоришћен само мали део потенцијала који садржи такав подухват. Такође, може се отворити и питање континуитета пројеката 3Д архитектонских студија и реконструкција појавности споменика, односно увођења аутора више генерација у одржавање и наставак рада на једном започетом пројекту у оквиру матичних научних институција. Пројекат капиталне 3Д архитектонске студије Царичиног града, који се у континуитету развија од 2002. године, може послужити као пример дугорочно конципираног и спровођеног научног пројекта, који је од почетка био заснован на праћењу археолошких истраживања локалитета али и дигиталној ‘материјализацији’ и представљању резултата истраживања претходних генерација истраживача, у временима пре дигиталне технолошке револуције. For more than two decades now, software for multimedia allow experts from various fields to dive into re-creation of disappeared historical places and various monuments of the past. The quality of work has been in all times thoroughly scrutinised by the audience, especially by the scholarly community which is sensitive, for a good reason, about the approach to the work, the elaboration according to the available scientific data and, finally, the result which causes proper or wrong perception of the monument. In this way, there is no hiding place for the expert(s) whose knowledge and skills are exposed by the 3D architectural restitutions of individual edifices or urban agglomerations. The question of an acceptable quantity of “intelligent assumptions” and the ratio of “hypothetical ideas” will remain permanently present; it could not be generalised in terms of numbers but rather reconsidered from one project/monument to another. The experiences gathered in five successive projects, conceptualised as 3D architectural studies of the Early Byzantine city of Caričin Grad – Justiniana Prima, and realised within the Institute of Archaeology in Belgrade between 2002 and 2018, have revealed several premises that could serve well, or at least as a guidance, in further development of digitisation of ancient architecture as a hybrid archaeological and architectural discipline. These premises vary from case to case, depending on research concepts, whether the work on 3D re-creation follows the archaeological excavations or not, or if the project of 3D visualisation was conceived as a tentative study of different possibilities based on the so-far obtained data or as an attempt in comparative architectural analyses, etc. As a summarised 3D architectural study, Project for Caričin Grad reflects a changing methodology in approach, which has evolved in the last fifteen years, following new archaeological finds and the progress achieved through interdisciplinary research. |
