| Popis: |
Лексичке јединице које попуњавају концепт болести на призренској језичкој слици света показатељ су позиције коју ова категорија стварности заузима у поимању света и живота у језичком сазнању дијалекатске језичке личности. Феномен болести један је од централних фрагмената наивне слике човека, с обзиром на то да је непосредно повезан са универзалном парадигмом животног циклуса, али и са представама о слабости тела и духа које одражавају социокултурну специфику локалне заједнице. Реконструкција концепта базира се на лексичком материјалу којим је концепт вербализован и у чијем су садржају интерпретирана схватања и знања о болестима, однос колектива према болесној особи, народне методе излечења. Когнитивно-семантичка и лингвокултуролошка анализа лексичко-семантичког поља болест и његовог појмовног опозита здравље заснива се на језичким чињеницама са експлицитним ознакама концепта регистрованим у Збирци речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Концепт карактеришу скаларни и градуални принципи организације елемената, на основу којих се концептосфера болести раслојава у две линеарне зоне: 1) здравље – нарушавање здравља – болест – оздрављење (сфера здравља) и 2) здравље – нарушавање здравља – болест – погоршање стања – смрт. У језгру поља фигурирају скале које манифестују асоцијативно-појмовни садржај болест – болестан – болесник – боловати и на којима су градуално ситуирани језички елементи којима је тај садржај вербализован у српском призренском говору. Централну зону попуњавају конституенти који у свом значењском слоју садрже диференцијалну сему о врсти болести, преносећи информације о обољењима карактеристичним за дати период и за дату средину и наивна схватања о пореклу болести. Лингвокултурни спецификум призренског социјума посебно се очитава на периферији концептосфере, у доменима народне медицине и односа према болеснику, где се укрштају аутохтоне и оријенталне методе излечења, традиционални модели понашања и поглед на свет призренске дијалекатске личности с краја XIX и почетка XX века. Lexical units which complete the concept of illness in the Prizren linguistic image of the world are indicators of the place that this category of reality holdsin the construal of the world and life in the linguistic knowledge of the dialectical linguistic persona. The phenomenon of illness is one of the central fragments of the naïve image of man, considering that it is directly related to the universal paradigm of the life cycle, but also with the representations of the weakness of the body and spirit which reflect the socio-cultural specificities of the local community. The cognitive-semantic and lingua-cultural analysis of the lexicosemantic field of illness and its conceptual opposite health is based on the material found in the Zbirke reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerkić, from which we extracted the linguistic units which form the lexico-semantic field of illness and which are a part of its conceptual opposite health. The conceptual organization of the conceptosphere is characterized by a scalar nature and principle of the gradual distribution of elements. The concept is divided along two linear zones: 1) health – failing health – illness – recovery (the sphere of health); and 2) health – failing health – illness – the worsening of one’s condition – death. In the essence of the field we find scales which manifest the associ ational-conceptual content of illness—the ill—being taken ill, on which there are gradually situated linguistic elements used to verbalize this content in the Serbian speech of Prizren. The central zone is made up of constituents which in their semantic layer contain a differential seme which is the bearer of the information on the type of illness. This fragment is significant from the lingua-cultural standpoint since it represents a register of illnesses in Prizren at the end of the 19th and beginning of the 20th century, and provides a diagnosis of the characteristic illnesses at the given time and in the given environment. The lingua-cultural specificities of the Prizren social environment can particularly be determined on the periphery of the conceptosphere, in the domain of folk medicine, and the attitude towards the ill, where we find a mixture between the traditional and oriental methods of treatment, models of behaviour and views of the world. General, universal signs of the concept, present even in the linguistic knowledge of Serbs from Prizren from the beginning of the 20th century, include the lexicosemantic distribution of this segment of reality in the linguistic image of the world, the mythical representation of illness which is associated with superstition and the naïve belief in predestination, a conceptu alization of illness as an occurrence originating from the otherworldly, which is ascribed the features of a living being which attacks and destroys a man, and one’s attempt to defend oneself from that force through treatment. |
