| Popis: |
У раду се на жанровски разнородном корпусу дјела Исидоре Секулић анализирају творбено-семантичке одлике именичких индивидуализама и њихов стилски потенцијал. Анализа показује да су све забиљежене лексичке јединице грађене према већ постојећим творбеним моделима српскога језика, најчешће у поступку извођења од просте творбене основе, али и од изведених и сложених основа. Главнина именичких индивидуализама припада домену апстрактних именица, укључујући и глаголске којима је именована глаголска радња, а чешће су заступљени и у категоријама вршиоца радње и носиоца особине. Стилска маркираност и експресивност датих лексичких јединица условљена је употребом нетипичног творбеног средства (нестандардног творбеног форманта или творбеног форманта експресивне семантике) и контекстом у којем су употријебљене. This paper analyzes the morpho-semantic features of proper noun lexemes and their stylistic potential based on the genre-diverse body of work of Isidora Sekulić. The analysis shows that all recorded lexical units are built according to already existing morhological models of Serbian, most often in the process of derivation from a simple and complex nominal bases. The majority of proper noun lexemes belong to the domain of abstract nouns and verbs, and are represented in the categories of nomina agentis and nomina attributiva. Stylistic marking (the source of which may be the noun’s morphological structure or the context in which it is used) and the expressiveness of the given lexical units are realized in many ways, mostly by choosing an unusual suffix or morphological base for a given formation type, or by chooing a less productive suffix. Thus formed, they happen to contribute to the stylistic marking of the entire sentence. The stylistic effect of the proper noun lexemes is often enhanced by its syntactic or semantic position in the sentence. |
