| Popis: |
Аутор узима у разматрање једнотомни Речник српскога језика (РСЈ) у редакцији М. Николића – и проучава начин на који је у њему третирана грађа глагола на -(ј)ети, одн. -ити. У питању су глаголи типа ‘б(иј)елити’ према ‘б(иј)ел(/љ)ети’, дакле фактивних према каузативнима, како их Маретић (1963: 402) назива.1 Норма у неким случајевима није једнозначна, па постоји низ дублетних форми, а у другима се одлука креће према -ити или према -(ј)ети. Интересантно је како на тај проблем гледа сам М. Николић, тј. каква решења даје у на- веденом приручнику, чији је главни уредник. This paper deals with the Serbian Language Dictionary (Nikolić 2007) – and the way in which the verbs were treated at -eti/-jeti and -iti. These are the facts of the verbs against the causative, as Maretić (1963: 402) calls them. Norm in some cases is not unambiguous, so there are a number of doublet forms, and in other verbs the decision moves towards -iti or according to -jeti. |
