Падежни формализатори просторне супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима

Jazyk: srbština
Rok vydání: 2022
Předmět:
Zdroj: Језици и културе у времену и простору X/1
Popis: The paper presents a syntactic and semantic analysis of prepositional-case units recorded in the available dialectological sources on the Herzegovina-Krajina dialects as case formalisers in spatial supralocalisation. This research aims to reveal the nature of competitive and/or complementary relationship of spatial case formalisers in the structural network of the semantic field of spatial supralocalisation, and depending on the amount of available information, possibly determine their status in particular vernaculars of Herzegovina-Krajina dialect and their territorial distribution. The analysis indicates future directions of development of the examined semantic types of spatiality in the Herzegovina- Krajina dialect, which affirms the fact, known in Serbian scholarship, that as the directive non-marked construction in the Serbian language, the genitive case takes over the role of the main formaliser of a particular indirect spatial localisation from the directive marked instrumental or accusative construction. Attaching the prepositions VIŠ / VIŽ to the accusative in some areas of the Herzegovina-Krajina dialect is contrary to the general direction of development of the semantic structure of spatiality in Serbian. У раду је извршена синтаксичко-семантичка анализа свих предлошко-падежних јединица које су у расположивим дијалектолошким изворима о говорима херцеговачко-крајишког дијалекта регистроване као падежни формализатори просторне супралокализације. Циљ овог истраживања јесте осветлити природу конкурентског и/или комплементарног односа просторних падежних формализатора у структурној мрежи семантичког поља просторне супралокализације, те, у зависности од количине расположивих података, евентуално утврдити њихов статус у појединим херцеговачко-крајишким говорима и њихову територијалну распрострањеност. Анализа показује даље правце развоја испитиваних семантичких типова просторности у херцеговачко-крајишком дијалекту, сходно чињеници, познатој у србистичкој литератури, да генитив као директивно не- маркирана конструкција у српском језику преузима улогу основног формализатора одређене посредне просторне локализације од директивно маркиранe инструменталнe, односно, акузативнe конструкцијe. Везивање предлога ВИШ / ВИЖ и за акузатив у једном делу херцеговачко-крајишког дијалекта у супротности је са општим правцем развоја семантичке структуре просторности у српском језику.
Databáze: OpenAIRE