| Autor: |
Rebrina, Matea, Nikolac Gabaj, Nora |
| Přispěvatelé: |
Štimac, Davor, Holjević, Ena, Bukša, Iva, Belančić, Andrej |
| Jazyk: |
chorvatština |
| Rok vydání: |
2022 |
| Předmět: |
|
| Popis: |
Acidobazna ravnoteža je dio fiziološke homeostaze organizma te obuhvaća održavanje balansa između proizvodnje te izlučivanja kiselina/baza iz organizma, odnosno neophodna je za normalno održavanje određene pH vrijednosti. Krv je blago lužnata s pH rasponom 7, 35 do 7, 45 kod normalnih fizioloških uvjeta. Metabolički procesi konstantno proizvode kiseline, a u manjoj mjeri i lužine. Posebno su bitni vodikovi ioni (H+) koji se mogu vezati za negativno nabijene bjelančevine, a u visokim koncentracijama mogu remetiti njihov ukupni naboj, konfiguraciju te funkciju istih. Kako bi organizam uspio konstantno održavati stanične aktivnosti postoje složeni mehanizmi poput puferskih sustava, bubrega i pluća koji reguliraju koncentraciju H+ i drže ih u uskim granicama, pri tome ne dopuštajući nastanak acidoze/alkaloze. Kod pretilosti je dokazano da dolazi do nakupljanja viših razina abnormalnih i negativno nabijenih otopljenih tvari te kiselina. Uočeno je da je pretilost povezana s niskim sadržajem bikarbonata i pH krvi što ukazuje na metaboličku acidozu. Acidobazna ravnoteža krvi se stoga pomno nadzire, zato što čak i manje odstupanje od normalnog referentnog raspona može dovesti do težih oštećenja mnogih organa te povećati rizik za razvoj raznih kroničnih bolesti. Zapadnjačka prehrana danas je dominantno povezana s povećanjem tjelesnog opterećenja s vodikovim ionima. Smatra se da se će takva prehrana dugoročno dovesti do kronično blage metaboličke acidoze, a uspjeh kompenzacijskih procesa koji imaju za svrhu vratiti sve u ravnotežu biti će otežan. Epidemija pretilosti i posljedično pojava metabolička acidoze predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik, stoga treba prevenirati i educirati populaciju na vrijeme kako ne bi došlo do težih zdravstvenih oboljenja. |
| Databáze: |
OpenAIRE |
| Externí odkaz: |
|
