| Autor: |
Šagud, Marina, Mihaljević-Peleš, Alma, Muck-Šeler, Dorotea, Pivac, Nela, Vuksan-Ćusa, Blanka, Brataljenović, Tomo, Jakovljević, Miro |
| Přispěvatelé: |
Jakovljević, Miro |
| Jazyk: |
chorvatština |
| Rok vydání: |
2009 |
| Předmět: |
|
| Popis: |
Učestalost pušenje u shizofrenih bolesnika značajno je veća nego u općoj populaciji. Više od 60% shizofrenih bolesnika su pušači, što značajno pridonosi mortalitetu od somatskih poremećaja koji se povezuju s pušenjem. kao jedan od razloga visoke učestalosti pušenja smatra se učinak dopamina na povećanje aktivnosti dopaminergičkog sustava što ima stimulativni učinak na raspoloženje i ponašanje. Do povišenja razine dopamina u središnjem živčanom sustavu dolazi na dva načina: povećenje otpuštanja dopamina iz presinaptičkih neurona te potom inhibicija njegove razgradnje.Takđer postoje dokazi da pušenje ublažava učinak deficita dopamina u prefrontalnom korteksu kod shizofrenih bolesnika. U posljednjih desetak godina rezultati "neuroimiging" studija značajno su pridonjele našim saznanjima o složenom učinku pušenja na funkciju mozga. Stoga smatramo da shizofreni bolesnici puše radi pokušaja ispravljanja kognitivnog deficita kao i smanjenja ekstrapiramidnih simptoma koji su posljedica smanjivanja vezivanja dopamina u bazalnim ganglijama uzrokovanih antipsihoticima. sastojci dima cigarete povećavaju aktivnost enzima citokroma P 450 1a2, te stoga značajno snizuju koncentraciju nekih lijekova, a najviše klozapina i olanzapina. Postoje također dokazi da se moze sniziti i koncentracija ostalih antipsihotika, poput flufenazina i haloperidola. Stoga smatramo potrebnim u svakog bolesnika provjeriti da li se radi o pušaču te sukladno tome regulirati dozu antipsihotika. Ukoliko osoba prestane pušiti, također je potrebno pnovo prilagoditi dozu antipsihotika. |
| Databáze: |
OpenAIRE |
| Externí odkaz: |
|
