| Popis: |
Ovaj rad se bavi kosmizmom kao svojevrsnu rusku verziju transhumanizma. Pri tome pokušačemo ne samo da obrazložimo neke od osnovnih ideja ruskog kosmizma kroz ideje Fjodorova, nego i da ih podložimo kritičkoj opservaciji, kako bi kroz tu kritiku uputili nekoliko primjedbe transhumanizmu uopšte. Svakako da je ideja transhumanizma u osnovi plemenita i inspirisana večitoj ideji čovekovog balgostanja i besmrtnosti, ali možda je put ka tome sumljiv čak i opasan. Čovekova fizička egzistencija je limitirana i tu je transhumanizam sa pravom “frustriran”. Ali pokušati kroz te fizičke transformacije doči do srečan i ispunjen život, osmisliti individualnu egzistenciju, je naprošto metodološki pogrešno. Da se ideja besmrtnosti pomeša sa večnim trajanjem u vremenu, је prosto nedopustivo. Posebno, kao što je to pokušao da uradi Fjodorov - da dozvoli sveopšti apokatastasis isključivo pomoču nauke, što nije samo čist SF, nego i ontološki nedopustivo imajuču u vidu da on teosis pretvora u “naučni projekt”. Ono što Fjodorov previđa, kao i svaki transhumanizam, jeste pojam ličnosti i njen transcendentalni karakter. Ko vaskresava kod Fjodorova, čovjek, ličnost ili samo telo? Nije li fizičko vaskresavanje samo buđenje mrtvih – kako se sa pravom pita Florovski? |
